Sok od pšenice se sastoji od 70% hlorofila i njegov hemijski sastav je jako sličan hemoglobin.Umesto gvožđa u njegov sastav ulazi magnezijum i upravo ove dve komponente su glavni mehanizam delovanja ovog soka.

O hlorofilu

Hlorofil je sastojak biljaka koji nastaje u procesu fotosinteze.Biljke pomoću svetlosti stvaraju energiju, a kao rezultat tog procesa nastaje zeleni pigment – hlorofil. On je za biljke ono što je krv za čoveka.
Uloga hlorofila iz biljne hrane u našem organizmu je poznata od davnina On efikasno dostavlja magnezijum i pomaže krvi da prenese kiseonik do svih ćelija i tkiva.I upravo u tom segmentu je njegova ključna uloga.Na nivou oksidativnog stresa popravlja štetu, koja može da nastane kod zdravih, usled povećanih potreba, ili bolesnih usled oštećenja tkiva uzrokovanih samom bolešću.
Antioksidativno delovanje hlorofila, prema Enciklopediji biljne medicine, može da snizi rizik od razvoja određenih vrsta raka. Poznato je da hlorofil poboljšava cirkulaciju, varenje i imunitet.

Drugi ključni mehanizam je u sadržaju magnezijuma.Magnezijum takođe učestvuje u mnogim značajnim procesima u našem organizmu.Neophodan je za kontrolu stresa, ima ključnu ulogu u sintezi i metabolizmu D vitamina zajedno sa B2 vitaminom, čime učestvuje u kontroli imunološkog sistema. Utiče pozitivno na aritmije i hipertenziju, varenje i pražnjenje creva, sprečava komplikacije u trudnoći /hipertenziju i kontrakcije/. Nedostatak magnezijuma je češći, nego što se dijagnostikuje, jer serumski magnezijum ne odražava pravu sliku nivoa magnezijuma u ćelijama.S druge strane brojni su uzroci nedostatka magnezijuma.Unos hranom se razlikuje u zavisnosti od tradicionalnih navika /Japanci ishranom unose 750 mg magnezijuma dnevno, u USA je unos svega 250 mg./Često dugotrajna upotreba nekih lekova, (kao što su diuretici, digitalis, inhibitori protonske pumpe) izaziva ozbiljan nedostatak magnezijuma.U svim stanjima stresa se magnezijum troši, što dovodi do smanjenog iskorišćavanja D vitamina, posledično pada imunog sistema organizma, to dalje pogoršava stres i dalje se promene pogoršavaju i process napreduje po principu začaranog kruga.

Najjednostvanije rečeno, uključite što više hlorofila, odnosno što više sirovog voća i povrća u ishranu, kako biste se zaštitili.

Kako uneti više hlorofila u organizam?

Speltina trava, ječmena trava i trava lucerke spadaju u najbogatije izvore hlorofila. Sok od ovih trava moćan je u detoksikaciji organizma i poboljšanju apsorpcije i iskorišćavanja drugih hranljivih materija.

Sok od spelte je najbolji izvor hlorofilom, koji se lako apsorbuje i asimiluje u organizmu. Svaka zelena biljka koju pojedete sadrži određeni nivo hlorofila, ali neke vrste imaju više hlorofila od drugih. Uopšteno govoreći, što je boja voća ili povrća tamnije zelena, to ono sadrži više hlorofila; tamnozeleno lisnato povrće (kelj, rukola, blitva, spanać...) je bogato hlorofilom. Začinske biljke poput peršuna i lista korijandera takođe su odličan način da obogatite ishranu hlorofilom.

Organsko povrće, voće i svi izdanci (klice) ili sveže isceđeni sokovi su najzdraviji način da unesete hlorofil u organizam.